Calling to Allah's Religion

Пред вама је текст који говори о важности захвалности. Стављајући захвалност и веровање у исту раван, Узвишени Бог даје до знања да Своје робове неће казнити, ако Му буду захваљивали и ако у Њега буду веровали. То се разуме из речи Узвишеног: Зашто би вас Бог кажњавао, ако будете захваљивали и веровали! (Кур’ан, Ен-Ниса’, 147), Тј. ако испуните два циља због којих сте створени; ако будете захваљивали и веровали, Ја вас нећу казнити.

Пред вама је текст који говори о битности покајања и условима који се морају испунити да би покајање било исправно. Покајање од греха је почетак пута побожних и први корак оних који истину траже. Узвишени Бог каже: И сви се Богу покајте, о верници, да бисте постигли оно што желите! (Кур’ан, поглавље Светлост, 31)

Пред вама је текст који говори о важности стрпљивости у искушењима и награди која чека стрпљиве. Узвишени Бог је казао: Између њих смо Ми вође одређивали и они су, одазивајући се заповеди Нашој, на прави пут упућивали, јер су стрпљиви били и у доказе Наше су чврсто веровали. (Кур’ан, Падање ничице, 24) Узвишени Бог затим стрпљивима даје до знања да је стрпљивост боља од узвраћања на неправду: ...а ако отрпите, то је, заиста, боље за стрпљиве. (Кур’ан, Пчеле, 126)

Пред вама је текст који говори о знацима болести срца. У највеће знаке болести срца спада: да човек не може да спозна Бога, да Га воли, да тежи сусрету са Њим, да Му се обрати са покајањем и да му то буде прече од свих његових материјалних прохтева. Такав човек не неиспуњава смисао свог постојања, него своје прохтеве и материјална уживања ставља изнад покорности и љубави према Богу, узвишеном и милостивом Створитељу. Узвишени каже: Кажи ти Мени, хоћеш ли ти бити чувар ономе који је страст своју за бога свога узео? (Кур’ан, Ел-Фуркан, 43)

Пред вама је текст који говори о узроцима болести срца и његовим штетним отровима. Све врсте греха и непокорности Богу отров су за срце и узрок за његову болест и пропаст. Грешење и непокорност изазивају болест срца и његову жудњу мимо Божијег задовољства и штетни су по срце као отров по тело. Учењак Ибн ел-Мубарек је рекао: "Увидео сам да греси умртвљују срце и да му оданост њима доноси понижење а напуштање греха оживљење је срца па ти је боље да их се прођеш".

Аутор је споменуо да постоје три врсте срца: здраво срце, мртво срце и болесно срце. Божији Посланик, нека су благослов и мир на њега, је рекао: „У телу има један орган, који када је добар, буде добро цело тело, а када је покварен, буде покварено цело тело, тај орган је срце.”

Пред вама је текст који говори о опасности коју хваљење носи. Хваљење је мана из које вребају две опасности: једна по онога ко хвали, и друга по онога ко се хвали. Опасност по онога ко хвали лежи у томе што нема начина да провери да је истина то што говори, нпр. када за некога каже да је побожан и скроман. У хваљењу се понекад може претерати, па да оно пређе у лаж, или похвалити неко ко треба да се покуди.

Пред вама је текст који говори о важности одрицања и скромности и њеним степенима. Одрицање је обуздавање жеље према нечему и усмеравање према ономе што је боље од тога. У оној мери у којој је човек свестан разлике између овог и оног света, јача његова жеља да овај свет жртвује, у замену за онај свет. Рекао је Узвишени Бог: "Они се радују животу на овом свету, а живот на овом свету према оном само је пролазно уживање". (Кур’ан, Гром, 26)

Пред вама је текст који говори о ђавољевим прилазима срцу. Најбољи пример за срце је тврђава, у коју ђаво хоће да провали, да је освоји и њоме загосподари. Ђавољеви прилази и капије нису ништа друго до човекове особине. У велике капије кроз које ђаволи пролазе спадају љутња и страст...

Пред вама је текст који говори о важности самообрачуна и испитивања душе. Када душа која наводи на зло завлада срцем верника, једини лек против ње је испитивање њене савести и деловање супротно од онога што она хоће. Рекао је узвишени Бог: "...сигурно ћемо питати оне којима смо посланике слали, а питаћемо, заиста, и посланике, и изложићемо им, поуздано, све што о њима знамо, јер Ми нисмо одсутни били. (Кур’ан, поглавље Бедеми, 6-7)

Пред вама је текст који говори о опасности охолости, у чему се она највише испољава, као и о начинима њеног лечења. Божији Посланик, мир над њим, је рекао: "У Рај неће ући нико ко у своме срцу има макар колико је трун охолости."

Пред вама је текст који говори о опасности болести самољубљивости као и начинима њеног лечења. Божији Посланик, мир над њим, је рекао: "Три су ствари спасоносне, а три погубне. Спасоносне су: богобојазност и у тајности и у јавности, говорити истину и у задовољству и у љутњи и умереност и у богатству и у сиромаштву, а погубне су: повођење за страстима, повођење за шкртошћу и човеково дивљење самом себи. Ово последње је најпогубније.’"

Пред вама је текст који говори о битности одржавања живота срца, начинима на који се одржава и његовој корисној храни. Пет најосновнијих потреба човековог срца, без којих оно нема живота, су: непрекидно сећање на Узвишеног Бога, учење Кур’ана, тражење опроста, обраћање Богу молбом, доношење благослова на Веровесника, мир над њим, и ноћна молитва.

Овај чланак садржи отклањање сумњи које су свештеници изнели о цитатима веровесника Мухаммеда, нека су на њега мир и благослов.

Са вером у тројство није дошао ни један веровесник и тројство није објављено ни у једној небеској књизи. Да оно није поменуто у Старом завету не треба појашњавати, јер у њему ни данас, ни на једном месту, не постоји јасан текст, нити алудирање на то. Док докази о једином истинском Богу (Аллаху) су јасно видљиви и свеприсутни.

Онај ко верује у тројство не верује истински у Једног Бога. Истинска Божија једноћа не поседује праву трећину и она није скуп јединки. Бог (ар. Аллах) је једини истински Господар.

У Јеванђељу по Јовану (17:3) се наводи Исусов разговор с Богом: „А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.“ Ето, тако је Исус објаснио да се вечни живот задобија вером у Божије јединство и посланство његовог веровесника Исуса. Он није рекао: "Вечни живот се добија вером у божије тројство или вером да је Исус Бог и син Божији."

У Мојсијевој Тори су сви прописи израелског зако¬на. И свим њиховим веровесницима је било наређено да по ње¬му раде. Ту спадају прописи о животињама, шта је од њих дозвољено јести, а шта забрањено. Исус, нека је мир на њега, је, такође, један од Израелаца. Он је следио верозакон Мојсијев, нека је мир на њега, и није дошао да га докине. Међутим, све забране у Старом завету су постале дозвољеним Павловим правним решењем. У његовом закону не постоје забрањене ствари, осим за оне који су нечисти. Тако су чисте ства¬ри нечисте нечистима, а нечисте ствари чисте чистима...

Овај текст садржи следеће лажне приче из Библије: 1. Да је часни веровесник Лот, нека је на њега мир, починио блуд са своје две кћери и да су обе занеле с њим; 2. Да је Јуда син Јакова учинио блуд са снајом (женом свог сина) Тамаром и да је она из тог односа затруднила и родила близанце - Переза и Зераха; 3. Да је Давид, нека је мир на њега, починио блуд са супругом Урија, па је из тог односа занела. Затим је он на превару убио њеног мужа и узео је себи за жену; 4. Да је Соломун, нека је на њега мир, на крају свог живота постао отпад¬ник од вере - неверник, и да је робовао идолима и саградио им храмове у којима их је обожавао; 5. Да је Арон, брат Мојсијев, нека је мир са њима, лично направио теле Израелцима, да га је лично обожавао и њима наредио да му се клањају.

За настанак различитих језичких варијанти у Библији постоје четири узрока: 1. Немар и заборав аутора; 2. Мањкавост у књизи из које се преписује; 3. Замишљене исправке; 4. Намерно изобличавање.