Calling to Allah's Religion

Аутор нам у овом чланку доноси неке од Посланикових упутстава о томе како подучити друге људе добру, речима и делом.

Посланик Мухаммед, мир над њим, је указао на светост човека као Божијег створења, и забранио његово кажњавање док је жив и скрнављење након смрти.

Чланак говори о следећим темама које највише забрињавају оне који су прихватили Ислам или размишљају о томе: 1. Ја желим да будем муслиман али не желим да променим своје име 2. Желим да будем муслиман/ка али ја не знам арапски 3. Ја желим да постанем муслиман али не желим да се обрежем 4. Желим да будем муслиман/ка али сам бео/бела 5. Желим да будем муслиман/ка али ја не знам ништа о Исламу 6. Желим да постанем муслиман/ка али сам починио/ла превише грехова 7. Ја желим да постанем муслиман/ка али ја знам да постоје неки греси које не могу да престанем да чиним 8. Желим да постанем муслиман/ка али се плашим да о томе обавестим друге 9. Желим да будем муслиман/ка али ја не знам ни једног муслимана или муслиманку

Непријатељи Ислама кажу: "Заиста је Ислам назадовање." Одговор на ову сумњу почиње питањем: Шта значи назадовање, а шта значи прогрес?

Питање: „Зашто је Бог задовољан да су неверници у већем броју од верника? Ако је Ислам истина, зашто, онда, у њега не верује већина људи?“

Материја је та од које се састоји овај видљиви свемир. Материју налазимо у три стања, а не у једном стању, и свако то стање има своју мудрост… Ко је тај ко је створио ова мудра стања у једној материји? Ко је одредио неопходне законитости за свако од ових стања?

Међу најупечатљивијим историјским догађајима који су се десили Арапима на Арапском полуострву сматра се одбрана Часног Храма у Мекки од Ебрехине војске на чијем је челу ишао слон. Како је овај догађај доказ истинитости Мухаммеда, мир над њим, прочитајте у овом чланку...

Као доказ истинитости Мухаммедовог посланства убраја се и његова спремност на клетву и призивање Божије казне у доказивању истинитости своје мисије супарницима. Оваквом доказивању увек би приступао хладнокрвно и без икаквог страха да би се клетва и проклетство могли на њему обистинити. Узвишени Бог је рекао: „А онима који се са тобом буду о њему расправљали, пошто си већ праву истину сазнао, ти реци: ’Дођите, позваћемо синове наше и синове ваше, и жене наше и жене ваше, а доћи ћемо и ми, па ћемо се усрдно помолити и Божије проклетство на оне који неистину говоре призвати!’“ (Кур’ан, поглавље Имранова породица, 61)

Сваки доказ којим Јевреји и хришћани аргументују истинитост посланства Мојсија, мир над њим, присутан је и код посланика Мухаммеда, мир над њим. С тога докази на основу којих су Јевреји и хришћани поверовали у Мојсија, мир над њим, као Божијег посланика, обавезују их исто тако да поверују и у последњег Божијег посланика, Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим.

Пре ислама, Арапи су били подељени на сукобљена племена која су искључиво тежила да истакну себе и да се уздигну над осталим племенима. Сукобљавали би се и због најмање безазлене ствари. Примера ради, међуплеменски ратови трајали су десетинама година само због једне обичне камиле. Таквим људима пљачка и убиство су били највећи извори опскрбе и најбољи поводи за хвалисавост због учињеног насиља. У таквом стању, готово немогуће је било ујединити и међусобно повезати таква племена. Због тога се способност једног човека да уједини све Арапе и измири зараћена племена, па његова способност да их наведе да одбаце међусобну мржњу и освету, уистину, сматра натприродним делом – муџизом.

Не постоји ниједан закон који прописује и уређује законске одредбе попут закона који је објављен Мухаммеду, нека су Божији благослов и мир над њим. Његов верозакон је прописан како би задовољио све човекове потребе у свим сегментима његовог живота. Он уређује и организује живот почевши од дана човековог рођења па све до његове смрти и непрестано га прати, штити, одгаја, усмерава, указује и упућује. Зато се он сматра аргументом његове, нека су Божији благослов и мир над њим, истинитости.

Једним од највећих доказа о истинитости Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, сматра се то што читав свој живот, све до смрти, није знао ни да чита ни да пише. О томе сведоче историјске чињенице, његови супарници и његови следбеници. Никада није читао неку књигу, нити је икада студирао неку науку, па и поред тога извео је бројне учењаке и предводнике - подучио је целокупни свет. Како је другачије могао да поседује знање осим ако оно није било објава која му је силазила са неба...

Заштита Мухаммеда, мир над њим, од свих сплетки које су му коване је доказ о истинитости његовог, мир над њим, посланства. Узвишени Бог (Аллах) каже: „А Бог ће те од људи штитити!“ (Кур’ан, Трпеза, 67)

У аргументе о истинитости Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, убраја се и његово одрицање од остваривања личних користи које су му наилазиле у току мисионарске мисије. Узвишени Бог истакао је овај аргумент у речима: „Реци: ’Не тражим ја од вас за ово никакву награду и ја нисам извештачен.’“ (Кур’ан, Сад, 86) Овакав однос дијаметрално је супротан односу предводника заблуделих школа, лажних друштвених праваца и идеологија, са обзиром да они пре свега настоје да остваре личне користи и приватне интересе као што су углед, имовина, жене, мноштво следбеника, бољи положај, респект и поштовање и сл. За разлику од њих, такав однос не може да се примени и на посланика Мухаммеда! Он је био највећи аскета међу свим људима у овосветском животу.

Детаљно да опише оно што се сматра непознатим (ар. ел-гајб) може само особа која је то видела или чула. Због тога кажемо да је импозантан Веровесников, нека су Божији благослов и мир над њим, опис његовог Господара, мелека (анђела), Џеннета (Раја), Џехеннема (Пакла)... Сасвим је сигурно да то није могао да учини било који други човек! Веровесников опис Узвишеног Бога не садржи никакву мањкавост. Он обилује сваким нужним савршенством који припада Узвишеном Богу. Тако Га описује апсолутном моћи, неисцрпном мудрошћу, бескрајном милошћу, савршеним животом, али и другим именима и особинама. Назвао Га је најлепшим именима, а описао Га је најлепшим особинама.

У аргументе који потврђују истинитост Веровесниковог, нека су Божији благослов и мир над њим, спада и то што је Узвишени Бог признао његову мисију. Да је Мухаммед другачије говорио у име свога Господара, Узвишени је известио да би га одмах уништио: „А да је он о Нама којекакве речи износио, Ми бисмо га за десну руку ухватили, а онда му жилу куцавицу пресекли, и нико га између вас не би могао од тога одбранити.“ (Кур’ан, Час неизбежни, 44-47)

Слање посланика је разумска обавеза. Људска природа и разум наводе нас да прихватимо постојање Творца, који заслужује да буде обожаван. Међутим, опис и каквоћа обожавања Бога не могу да се спознају никако другачије осим посредством Узвишеног Бога, јер управо је Бог онај који има највеће право да опише начин обожавања са којим је задовољан, да нас обавести о ономе шта нам је дозвољено и шта забрањено, и шта је за нас корисно а шта штетно.

Овај чланак садржи отклањање сумњи које су свештеници изнели о цитатима веровесника Мухаммеда, нека су на њега мир и благослов.

Са вером у тројство није дошао ни један веровесник и тројство није објављено ни у једној небеској књизи. Да оно није поменуто у Старом завету не треба појашњавати, јер у њему ни данас, ни на једном месту, не постоји јасан текст, нити алудирање на то. Док докази о једином истинском Богу (Аллаху) су јасно видљиви и свеприсутни.

Онај ко верује у тројство не верује истински у Једног Бога. Истинска Божија једноћа не поседује праву трећину и она није скуп јединки. Бог (ар. Аллах) је једини истински Господар.