Сви артикли

Ова књига садржи појашњење многобројних питања у вези са обредима ходочашћа, у светлу Кур’ана и праксе Божијег посланика Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим.

Часни Кур’ан је књига упуте за човеков живот и он није техничка или астролошка књига, или књига из хемије. Међутим, у њему налазимо пуно чињеница које су везане за ове науке. Узвишени Бог је обећао да ће људима да покаже Своје знакове у свемирским пространствима и да ће да их упозна са њима. Остварило се обећање у вези са овом научном истином у времену научног напретка који је довео до откривања ових истина. Тако су људи спознали истинитост онога што се налази у Кур’ану, како би знали да је Кур’ан Истина од њиховог Господара. Примера за то је много...

У овом чланку аутор говори о Дарвиновим теоријама, доказујући њихову неисправност, као и о разлозима који су довели да се његове теорије прихвате и рашире међу људима.

Овај текст говори о наднаравним чудима и доказима Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим. Највеће наднаравно чудо које му је дато јесте Часни Кур’ан који је последња објава Узвишеног Бога, целом човечанству. Да ли је Кур’ан Божија реч, сазнајте овде...

Писац каже: "Изволите ову посланицу препуну лепих поздрава и жеља, из срца које вас у име Бога воли, молећи Га да нас све састави у Кући (Рају) почасти и милости. Имајући у виду да нам долази месец рамазан, желим да вам упутим неколико савета, са жељом да их прихватите, Аллах вас сачувао и увек се о вама бринуо."

Овај чланак говори о доказима који указују на постојање Судњег дана. Ти докази су следећи: • Божије обавештење о њему; • Људско постојање нема значаја без њега; • Остварење Божије праведности; • Успостављање истине; • Употпуњење потреба човековог бића; • Чување дела да би се размотрила.

Непријатељи Ислама кажу: "Заиста је Ислам назадовање." Одговор на ову сумњу почиње питањем: Шта значи назадовање, а шта значи прогрес?

Питање: „Зашто је Бог задовољан да су неверници у већем броју од верника? Ако је Ислам истина, зашто, онда, у њега не верује већина људи?“

Материја је та од које се састоји овај видљиви свемир. Материју налазимо у три стања, а не у једном стању, и свако то стање има своју мудрост… Ко је тај ко је створио ова мудра стања у једној материји? Ко је одредио неопходне законитости за свако од ових стања?

Ако је мудрост човековог стварања спознаја и обожавање Бога, онда овај овосветски живот није ништа друго него испит покорности. Божија мудрост захтева да овај свет буде кућа испита покорности, а Будући свет кућа награде, да смрт буде прелазак из куће деловања у кућу награде. Узвишени Бог је казао: „Узвишен је Онај у Чијој је руци власт - Он све може! - Онај Који је дао смрт и живот да би искушао који од вас ће боље да поступа; - Он је Силни, Онај који прашта.“ (Кур’ан, 67:1-2)

Животопис последњег Божијег посланика Мухаммеда, мир над њим, означава посланицу коју је донео човечанству речју и делом, усмеравањем и понашањем. Тиме је окренуо критеријуме живота, па је зло заменио добрим и људе је извео из таме неверства на светло Правог пута, из обожавања створења у обожавање јединог истинског Бога, све док није променио ток историје и људских живота. Ова дивна књига нам описује стање Арапа пре рођења посланика Мухаммеда, мир над њим, и описује нам детаљно Послаников живот од рођења до смрти, и све битне догађаје који су се догодили у његовом племенитом и часном животу.

Овај чланак говори о неверству и његовој тами. Неверник лута у тминама незнања о сврси свога стварања, својој улози на Земљи, одредишту (завршетку) које га чека и делима која могу да га спасу. Неверничке цивилизације уче људе само како ће да живе, али оне не знају зашто живе.

Питање: Да ли је пре посланика Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, постојала вера која се звала Ислам?

Ово је кратак савет који се веже за вредност поста месеца рамазана и ибадета (богослужења) у њему, и вредност такмичења у чињењу добрих дела, уз појашњење мање познатих а важних прописа Рамазана.

Обавезност давања зеката је од најуочљивијих одлика Ислама и механизама који воде бригу о стању муслимана, због мноштва користи које из тога прозилазе као и крајње потребе сиромашних муслимана за зекатом. Од користи давања зеката је учвршћивање међубратске љубави између имућних и сиромашних, зато што се у душама рађа љубав према ономе ко јој учини добро. Од многобројних користи зеката је и чишћење и оплемењивање душе, и удаљавање од тврдичлука и шкртости, као што племенити Кур’ан и указује на ово значење у говору Узвишеног Бога: „Узми од добара њихових зекат, да их њиме очистиш и благословљеним их учиниш...“ (Кур’ан, Ет-Тевба, 103)

Највећи део хришћана доживљава посланика Мухаммеда (мир над њим) и учења која је подучавао, да су у великом конфликту са библијским учењима донетим од стране Исуса Христа (мир над њим). Ова књига доказују искреном читаоцу да је Исус назначио долазак посланика Мухаммеда, и да је последњи Божији посланик Мухаммед оживео многа Исусова учења. У књизи су наведена 21. напуштена библијска учења која су доласком посланика Мухаммеда оживљена у Исламу.

Међу најупечатљивијим историјским догађајима који су се десили Арапима на Арапском полуострву сматра се одбрана Часног Храма у Мекки од Ебрехине војске на чијем је челу ишао слон. Како је овај догађај доказ истинитости Мухаммеда, мир над њим, прочитајте у овом чланку...

Као доказ истинитости Мухаммедовог посланства убраја се и његова спремност на клетву и призивање Божије казне у доказивању истинитости своје мисије супарницима. Оваквом доказивању увек би приступао хладнокрвно и без икаквог страха да би се клетва и проклетство могли на њему обистинити. Узвишени Бог је рекао: „А онима који се са тобом буду о њему расправљали, пошто си већ праву истину сазнао, ти реци: ’Дођите, позваћемо синове наше и синове ваше, и жене наше и жене ваше, а доћи ћемо и ми, па ћемо се усрдно помолити и Божије проклетство на оне који неистину говоре призвати!’“ (Кур’ан, поглавље Имранова породица, 61)

Циљ ове књиге јесте да се пружи простор оним немуслиманским великанима који су историјски и медијски дискриминисани само зато што су бранили Ислам или су изрекли нека од најлепших признања на рачун Ислама. Они су смогли снаге да проговоре искрено и да са другима поделе своја размишљања о Исламу, а њихови мотиви нису могли да буду ништа друго до праведност, а признања која дођу од праведних неистомишљеника имају посебну тежину јер су непристрасна и објективна. Они су знамените личности из области науке, затим духовни предводници других вера, хришћанства, јудаизма, хиндуизма, теолози и оријенталисти, друштвени реформатори, филозофи, мислиоци, историчари, војсковође, универзитетски професори, дипломате и политичари, лекари, биолози, географи, археолози, новинари, истраживачи и јавни говорници. Оно што је заједничко свима њима јесте да су пером или живом речју изрекли нека од прелепих признања Исламу у свим сегментима.

У доказе о истинитости Мухаммедовог, нека су Божији благослов и мир над њим, посланства убраја се и његово обавештавање о ономе што је тада још увек било непознато, свеједно да ли се радило о ономе што тек треба да се деси у будућности, ономе што се десило у прошлости или о садашњости.