Видео

Човек који је разлог да Узвишени Аллах упути милијарде људи и тако постигну срећу на Овом и Будућем свету. То је довољан разлог да муслиман воли Посланика, мир над њим, више од самог себе. Јер има ли веће среће од ислама за човека? Због тога је Посланиковим друговима, мир над њим, јако тешко пала његова смрт. И заиста, највећа несрећа и губитак која је задесила муслимане јесте смрт овог великог Божијег Посланика, мир над њим.

"Десете године по хиџри, Веровесник, мир над њим, је одлучио да обави хаџ. Обавестио је муслимане Медине и околна арапска племена о томе. Сви Арапи су убрзо сазнали да ће Божији Посланик да ходочасти Ка’бу. Муслимани из свих околних племена су једни за другим долазили у Медину. Јер су сви желели да обаве хаџ са Божијим послаником, мир над њим."

"Девете године по Хиџри, након што су се многобожачки Арапи покорили Божијем Посланику, мир над њим, није преостала као претња муслиманима осим римска империја. Она је била најближа земља Божијем Посланику, мир над њим. Римљани нису били задовољни исходом на Му’ти јер се њихова светост на том месту оскрнавила. Стога су спремили огромну војску у поход на Медину. Римљани су окупили десетине хиљада бораца. Придружили су им се и Арапи хришћани у нападу на град Божијег Посланика. Веровесник, мир над њим, чуо је вест о томе, па је међу људима издао општу мобилизацију. То је учинио у овој бици која се зове Битка на Тебуку."

Након што је ослобођена Мекка, и употпуњена Божија благодат према Његовим слугама, и након што су људи ушли у Божију веру у скупинама, Веровесник, мир над њим, је чуо да су сва племена примила Ислам, осим два племена: Хевазин и Секиф. Уз та два племена били су и поједини Арапи, многобошци. И сви заједно су желели да поразе Посланика и муслимане. Били су обузети поносом и својим гресима...

Наступио је месец поста Рамазан, осме године по Хиџри. Упутио се Божији Веровесник, мир над њим, са војском муслимана која је бројала десет хиљада бораца. С њом се запутио ка Мекки, како би је једном заувек ослободио од многобожаца и њихових лажних божанстава.

"Убијен је муслимански изасланик којег је Божији Посланик, мир над њим, послао у Шам. Веровесник је чуо за то па се много наљутио. Зар се може убити изасланик који није желео борбу?! Кренуо је да достави Посланиково писмо! Веровесник се расрдио па је позвао све муслимане у поход. Борци су се спремили. Било их је три хиљаде. Спремили су се за обрачун са Римљанима који су били највећа империја тог времена."

Освајање Хајбера и контрола над његовим добрима је био велики успех и награда за оне који су били на Худејбији. То се десило само четрдесет дана након њиховог повратка са Худејбије, тј. око двадесет година од почетка Објаве. Хајбер је био најјача тврђава јевреја у северном делу Хиџаза из које су они ширили смутњу и непријатељство против муслимана и Посланика, мир над њим.

Након Битке на Хендеку, муслимани и многобошци потписују свој први уговор о примирју. У овој серији сазнајте више о том догађају.

Многобожци из Меке су били свесни да муслимани контролишу најповољнији пут за Сирију, онај који иде обалом Црвеног мора, пут који је за њихову економију врло битан. Нешто су под хитно морали да предузму, па су одлучили да подмите арапско многобожачко племе Бену Мусталик, савезнике Курејшија који су живели на обали Црвеног, да нападну Посланика и муслимане Медини.

Племе Бену Курејза је у најтежим тренутцима прешло на страну многобожаца током њиховог напада на муслимане и у потпуности су прекинули уговор са муслиманима и издали их. Дозволили су непријатељима да кроз њихове тврђаве дођу до муслимана, желећи тако потпуни нестак и страдање муслимана Медине. Након неуспелог напада од стране многобожаца, уследила је освета и праведна казна за племе Бену Курејза.

Четврте године по Хиџри, Јевреји су били свесни да муслимани постају све јачи након битке на Ухуду, и донели су одлуку да започну са серијом дипломатских мисија међу арапским многобожачким племенима како би формили јаку коалицију снага која би била способна да једном заувек оконча са Послаником, мир над њим, и муслиманима.

Муслимани се враћају са Ухуда, носећи са собом своје ране. Многи су изгинули, а многи рањени, туга је надвладала Медину. Многе муслиманске куће су биле погођене или погибијом или рањавањем неког од својих чланова.

Битка код Ухуда је назив за историјски војни окршај код Ухуда. Битка се одиграла 23. марта 625. године код Ухуда, недалеко од Медине, између снага мале муслиманске заједнице Медине и многобожаца из Меке. Због одређених разлога муслимани су доживели свој први пораз, у коме је поука за будуће генерације.

Због мржње, љубоморе и завидности, јевреји Медине, нажалост, нису испоштовали поптисани договор, тако да су након одређеног времена, једно по једно племе, кршили договор са муслиманима и покушали да на разне начине нанесу штету Посланику, мир над њим, и муслиманима.

Битка на Бедру десила се 17. марта 624. године, била је прва већа битка у којој су се нашли мекански многобожци и медински муслимани. У овој битци показаће се права разлика између верника од лицемера, и такође показаће се како Узвишени Бог помаже Своје искрене вернике.

Догађаји се одвијају убрзано, а извиднице које шаље Посланик Мухаммед су најавиле неминован сукоб између муслимана и многобожаца Мекке.

Након многобројних искушења, први муслимани су се напокон успешно иселили у Медину, и полако почели да изграђују своју прву муслиманску државу.

Након година пуних тешких искушења, Узвишени Аллах је отворио врата спаса и промене за Ислам и муслимане, учинивши да се иселе из Мекке у Медину, и тим поступком су постављени темељи за победу Ислама.

Након смрти Посланикових драгих особа, након године туге, Узвишени Бог је одлучио да обрадује Свога Посланика и да му пружи утеху кроз највеће путовање у људској историји.

Након великог бојкота и блокаде од стране многобожаца у Меки, следбеници Божијег Посланика пролазе кроз најтежи период икада, након чега умиру две јако битне особе Божијем Посланику. Сазнајте више у овој епизоди серијала.