Чланци

Западни оријенталисти су уложили много труда у ширењу илузорног сумњичења из злобе према исламу и муслиманима, а ислам су истраживали кроз изреке њихових непријатеља. Они сматрају, као и они који их следе, и који су обманути речима оријенталиста, да Мухаммед, нека су Божији благослов и мир над њим, није ништа друго до друштвени реформатор који је видео неправду, тиранију и насиље. Он се дигао против неправде, тираније и насиља, а себи је приписивао посланство како би му људи били покорни и следили његове наредбе, а клонили се његових забрана.

Неки кажу: „Ако је Узвишени Бог све записао и то да ћемо да чинимо зло, зашто нас онда кажњава због онога што нам је прописао?“ Одговор је...

Овај чланак говори о својствима Узвишеног Бога. Узвишени Бог је казао: „Нико није као Он, и Он све чује и све види!“ (Кур’ан, 42:11)

Овај чланак говори о доказима који указују на постојање Судњег дана. Ти докази су следећи: • Божије обавештење о њему; • Људско постојање нема значаја без њега; • Остварење Божије праведности; • Успостављање истине; • Употпуњење потреба човековог бића; • Чување дела да би се размотрила.

Непријатељи Ислама кажу: "Заиста је Ислам назадовање." Одговор на ову сумњу почиње питањем: Шта значи назадовање, а шта значи прогрес?

Питање: „Зашто је Бог задовољан да су неверници у већем броју од верника? Ако је Ислам истина, зашто, онда, у њега не верује већина људи?“

Материја је та од које се састоји овај видљиви свемир. Материју налазимо у три стања, а не у једном стању, и свако то стање има своју мудрост… Ко је тај ко је створио ова мудра стања у једној материји? Ко је одредио неопходне законитости за свако од ових стања?

Ако је мудрост човековог стварања спознаја и обожавање Бога, онда овај овосветски живот није ништа друго него испит покорности. Божија мудрост захтева да овај свет буде кућа испита покорности, а Будући свет кућа награде, да смрт буде прелазак из куће деловања у кућу награде. Узвишени Бог је казао: „Узвишен је Онај у Чијој је руци власт - Он све може! - Онај Који је дао смрт и живот да би искушао који од вас ће боље да поступа; - Он је Силни, Онај који прашта.“ (Кур’ан, 67:1-2)

Овај чланак говори о неверству и његовој тами. Неверник лута у тминама незнања о сврси свога стварања, својој улози на Земљи, одредишту (завршетку) које га чека и делима која могу да га спасу. Неверничке цивилизације уче људе само како ће да живе, али оне не знају зашто живе.

Ово је кратак савет који се веже за вредност поста месеца рамазана и ибадета (богослужења) у њему, и вредност такмичења у чињењу добрих дела, уз појашњење мање познатих а важних прописа Рамазана.

Обавезност давања зеката је од најуочљивијих одлика Ислама и механизама који воде бригу о стању муслимана, због мноштва користи које из тога прозилазе као и крајње потребе сиромашних муслимана за зекатом. Од користи давања зеката је учвршћивање међубратске љубави између имућних и сиромашних, зато што се у душама рађа љубав према ономе ко јој учини добро. Од многобројних користи зеката је и чишћење и оплемењивање душе, и удаљавање од тврдичлука и шкртости, као што племенити Кур’ан и указује на ово значење у говору Узвишеног Бога: „Узми од добара њихових зекат, да их њиме очистиш и благословљеним их учиниш...“ (Кур’ан, Ет-Тевба, 103)

Међу најупечатљивијим историјским догађајима који су се десили Арапима на Арапском полуострву сматра се одбрана Часног Храма у Мекки од Ебрехине војске на чијем је челу ишао слон. Како је овај догађај доказ истинитости Мухаммеда, мир над њим, прочитајте у овом чланку...

Као доказ истинитости Мухаммедовог посланства убраја се и његова спремност на клетву и призивање Божије казне у доказивању истинитости своје мисије супарницима. Оваквом доказивању увек би приступао хладнокрвно и без икаквог страха да би се клетва и проклетство могли на њему обистинити. Узвишени Бог је рекао: „А онима који се са тобом буду о њему расправљали, пошто си већ праву истину сазнао, ти реци: ’Дођите, позваћемо синове наше и синове ваше, и жене наше и жене ваше, а доћи ћемо и ми, па ћемо се усрдно помолити и Божије проклетство на оне који неистину говоре призвати!’“ (Кур’ан, поглавље Имранова породица, 61)

У доказе о истинитости Мухаммедовог, нека су Божији благослов и мир над њим, посланства убраја се и његово обавештавање о ономе што је тада још увек било непознато, свеједно да ли се радило о ономе што тек треба да се деси у будућности, ономе што се десило у прошлости или о садашњости.

Сваки доказ којим Јевреји и хришћани аргументују истинитост посланства Мојсија, мир над њим, присутан је и код посланика Мухаммеда, мир над њим. С тога докази на основу којих су Јевреји и хришћани поверовали у Мојсија, мир над њим, као Божијег посланика, обавезују их исто тако да поверују и у последњег Божијег посланика, Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим.

Пре ислама, Арапи су били подељени на сукобљена племена која су искључиво тежила да истакну себе и да се уздигну над осталим племенима. Сукобљавали би се и због најмање безазлене ствари. Примера ради, међуплеменски ратови трајали су десетинама година само због једне обичне камиле. Таквим људима пљачка и убиство су били највећи извори опскрбе и најбољи поводи за хвалисавост због учињеног насиља. У таквом стању, готово немогуће је било ујединити и међусобно повезати таква племена. Због тога се способност једног човека да уједини све Арапе и измири зараћена племена, па његова способност да их наведе да одбаце међусобну мржњу и освету, уистину, сматра натприродним делом – муџизом.

Не постоји ниједан закон који прописује и уређује законске одредбе попут закона који је објављен Мухаммеду, нека су Божији благослов и мир над њим. Његов верозакон је прописан како би задовољио све човекове потребе у свим сегментима његовог живота. Он уређује и организује живот почевши од дана човековог рођења па све до његове смрти и непрестано га прати, штити, одгаја, усмерава, указује и упућује. Зато се он сматра аргументом његове, нека су Божији благослов и мир над њим, истинитости.

Једним од највећих доказа о истинитости Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, сматра се то што читав свој живот, све до смрти, није знао ни да чита ни да пише. О томе сведоче историјске чињенице, његови супарници и његови следбеници. Никада није читао неку књигу, нити је икада студирао неку науку, па и поред тога извео је бројне учењаке и предводнике - подучио је целокупни свет. Како је другачије могао да поседује знање осим ако оно није било објава која му је силазила са неба...

Заштита Мухаммеда, мир над њим, од свих сплетки које су му коване је доказ о истинитости његовог, мир над њим, посланства. Узвишени Бог (Аллах) каже: „А Бог ће те од људи штитити!“ (Кур’ан, Трпеза, 67)

У аргументе о истинитости Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, убраја се и његово одрицање од остваривања личних користи које су му наилазиле у току мисионарске мисије. Узвишени Бог истакао је овај аргумент у речима: „Реци: ’Не тражим ја од вас за ово никакву награду и ја нисам извештачен.’“ (Кур’ан, Сад, 86) Овакав однос дијаметрално је супротан односу предводника заблуделих школа, лажних друштвених праваца и идеологија, са обзиром да они пре свега настоје да остваре личне користи и приватне интересе као што су углед, имовина, жене, мноштво следбеника, бољи положај, респект и поштовање и сл. За разлику од њих, такав однос не може да се примени и на посланика Мухаммеда! Он је био највећи аскета међу свим људима у овосветском животу.