Чланци

Пред вама је текст који говори о битности покајања и условима који се морају испунити да би покајање било исправно. Покајање од греха је почетак пута побожних и први корак оних који истину траже. Узвишени Бог каже: И сви се Богу покајте, о верници, да бисте постигли оно што желите! (Кур’ан, поглавље Светлост, 31)

Пред вама је текст који говори о важности стрпљивости у искушењима и награди која чека стрпљиве. Узвишени Бог је казао: Између њих смо Ми вође одређивали и они су, одазивајући се заповеди Нашој, на прави пут упућивали, јер су стрпљиви били и у доказе Наше су чврсто веровали. (Кур’ан, Падање ничице, 24) Узвишени Бог затим стрпљивима даје до знања да је стрпљивост боља од узвраћања на неправду: ...а ако отрпите, то је, заиста, боље за стрпљиве. (Кур’ан, Пчеле, 126)

Пред вама је текст који говори о знацима болести срца. У највеће знаке болести срца спада: да човек не може да спозна Бога, да Га воли, да тежи сусрету са Њим, да Му се обрати са покајањем и да му то буде прече од свих његових материјалних прохтева. Такав човек не неиспуњава смисао свог постојања, него своје прохтеве и материјална уживања ставља изнад покорности и љубави према Богу, узвишеном и милостивом Створитељу. Узвишени каже: Кажи ти Мени, хоћеш ли ти бити чувар ономе који је страст своју за бога свога узео? (Кур’ан, Ел-Фуркан, 43)

Пред вама је текст који говори о узроцима болести срца и његовим штетним отровима. Све врсте греха и непокорности Богу отров су за срце и узрок за његову болест и пропаст. Грешење и непокорност изазивају болест срца и његову жудњу мимо Божијег задовољства и штетни су по срце као отров по тело. Учењак Ибн ел-Мубарек је рекао: "Увидео сам да греси умртвљују срце и да му оданост њима доноси понижење а напуштање греха оживљење је срца па ти је боље да их се прођеш".

Аутор је споменуо да постоје три врсте срца: здраво срце, мртво срце и болесно срце. Божији Посланик, нека су благослов и мир на њега, је рекао: „У телу има један орган, који када је добар, буде добро цело тело, а када је покварен, буде покварено цело тело, тај орган је срце.”

Пред вама је текст који говори о штетности претераног спавања. Претерано спавање умртвљује срце, отежава тело, траћи време и изазива нехај и лењост. Неке од ових ствари су веома покуђене, а неке, не само да нису корисне него су убитачне по тело...

Пред вама је текст који говори о опасности коју хваљење носи. Хваљење је мана из које вребају две опасности: једна по онога ко хвали, и друга по онога ко се хвали. Опасност по онога ко хвали лежи у томе што нема начина да провери да је истина то што говори, нпр. када за некога каже да је побожан и скроман. У хваљењу се понекад може претерати, па да оно пређе у лаж, или похвалити неко ко треба да се покуди.

Пред вама је текст који говори о опасности преношења туђих речи са циљем уношења нереда. Преношење туђих речи и њихово ширење међу светом са циљем уношења нереда, раздора и мржње, једна је од најружнијих особина коју човек може имати, јер оно потпирује смутњу, кида везе, сеје мржњу, разбија заједницу, пријатеље чини непријатељима и браћу странцима.

Пред вама је текст који говори о опасности оговарања, о мотивима који доводе до оговарања, затим о леку против оговарања као и о искупљењу онога који је оговарао. Од ’Аише се преноси да је рекла: "Рекла сам Веровеснику, нека је над њим спас и мир, ’Шта ће ти Сафија таква и таква?’ (Неки преносиоци кажу да је тиме хтела рећи: "ниског раста"), па је рекао:’Изустила си тако крупну реч која би и море - када би се са њим помешала - загорчала." Она каже: "Пред њим сам имитирала једног човека, па (ми) је (Посланик) рекао: ’Ја не бих ниједног човека имитирао кад би ми за то дали то и то (награду)." Овим се хадисом најоштрије осуђује оговарање.

Пред вама је текст који говори о опасности прекомерног говора као и говора који је забрањен и од којег нема никакве користи. Од зла језика свога сачуваће се само онај ко га заузда уздом исламских прописа и пусти да говори само оно што ће му користити и на овом и на Будућем свету.

Пред вама је текст који говори о важности обављања ноћне молитве, њеној вредности и начину обављања. Узвишени Бог, описујући оне који обављају ноћну молитву, каже: Бокови њихови се постеља лишавају и они се Господару своме из страха и жеље клањају, а део онога што им Ми дајемо удељују. И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају. (Кур’ан, поглавље Сеџџда, 16-17)

Пред вама је текст који говори о опасности гледања у оно што је забрањено. Оно је супротно обарању погледа што је Узвишени Бог заповедио речима: Реци верницима нека оборе погледе своје и нека воде бригу о стиднитм местима својим; то им је боље, јер Бог, уистину, зна оно што они раде. А реци верницама нека оборе погледе своје и нека воде бригу о стидним местима својим... (Кур’ан, поглавље Светлост, 30-31).

Пред вама је текст који говори о важности одрицања и скромности и њеним степенима. Одрицање је обуздавање жеље према нечему и усмеравање према ономе што је боље од тога. У оној мери у којој је човек свестан разлике између овог и оног света, јача његова жеља да овај свет жртвује, у замену за онај свет. Рекао је Узвишени Бог: "Они се радују животу на овом свету, а живот на овом свету према оном само је пролазно уживање". (Кур’ан, Гром, 26)

Пред вама је текст који говори о ђавољевим прилазима срцу. Најбољи пример за срце је тврђава, у коју ђаво хоће да провали, да је освоји и њоме загосподари. Ђавољеви прилази и капије нису ништа друго до човекове особине. У велике капије кроз које ђаволи пролазе спадају љутња и страст...

Пред вама је текст који говори о важности самообрачуна и испитивања душе. Када душа која наводи на зло завлада срцем верника, једини лек против ње је испитивање њене савести и деловање супротно од онога што она хоће. Рекао је узвишени Бог: "...сигурно ћемо питати оне којима смо посланике слали, а питаћемо, заиста, и посланике, и изложићемо им, поуздано, све што о њима знамо, јер Ми нисмо одсутни били. (Кур’ан, поглавље Бедеми, 6-7)

Пред вама је текст који говори о болести лицемерства и њеној опасности. Лицемерство у основи значи показивати се другима у позитивним особинама и претварати се другачијим него што човек јесте, све у циљу придобијања њихове наклоности и високог мишљења. Рекао је Узвишени Бог: "А тешко онима који, кад молитву обављају, молитву своју како треба не извршавају, који се само претварају!" (Кур’ан, поглавље Ел-Ма’ун, 4-6)

Пред вама је текст који говори о опасности охолости, у чему се она највише испољава, као и о начинима њеног лечења. Божији Посланик, мир над њим, је рекао: "У Рај неће ући нико ко у своме срцу има макар колико је трун охолости."

Пред вама је текст који говори о опасности болести самољубљивости као и начинима њеног лечења. Божији Посланик, мир над њим, је рекао: "Три су ствари спасоносне, а три погубне. Спасоносне су: богобојазност и у тајности и у јавности, говорити истину и у задовољству и у љутњи и умереност и у богатству и у сиромаштву, а погубне су: повођење за страстима, повођење за шкртошћу и човеково дивљење самом себи. Ово последње је најпогубније.’"

Пред вама је текст који говори о опасности трошења времена у ономе што нас се не тиче. Божији Посланик, нека је над њим спас и мир, је рекао: "Од лепоте човекове вере (ислама) спада и то да остави оно што га се не тиче."

Пред вама је текст који говори о битности одржавања живота срца, начинима на који се одржава и његовој корисној храни. Пет најосновнијих потреба човековог срца, без којих оно нема живота, су: непрекидно сећање на Узвишеног Бога, учење Кур’ана, тражење опроста, обраћање Богу молбом, доношење благослова на Веровесника, мир над њим, и ноћна молитва.